WeBible

1 - А Јорам син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатова над Јудом, и царова дванаест година.

2 - И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који бјеше начинио отац његов.

3 - Али оста у гријесима Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља, и не отступи од њих.

4 - А Миса цар Моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљеву сто тисућа јагањаца и сто тисућа овнова под руном.

5 - Али кад умрије Ахав, одметну се цар Моавски од цара Израиљева.

6 - А цар Јорам изиде у то вријеме из Самарије и преброји свега Израиља.

7 - И отиде, те посла к Јосафату цару Јудину и поручи му: цар Моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.

8 - Иза тога рече: а којим ћемо путем ићи? А он рече: преко пустиње Едомске.

9 - И тако изиде цар Израиљев и цар Јудин и цар Едомски, и идоше путем седам дана, и не бијаше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.

10 - И рече цар Израиљев: јаох! дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.

11 - А Јосафат рече: има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљева одговори и рече: овдје је Јелисије син Сафатов, који је Илији пољевао водом руке.

12 - Тада рече Јосафату: у њега је ријеч Господња: И отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар Едомски.

13 - А Јелисије рече цару Израиљеву: шта је мени до тебе? иди ка пророцима оца својега и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.

14 - А Јелисије рече: тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудина, не бих марио за те нити бих те погледао.

15 - Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ;

16 - И рече: овако вели Господ: начините по овој долини много јама.

17 - Јер овако вели Господ: нећете осјетити вјетра нити ћете видјети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.

18 - Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.

19 - И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посјећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.

20 - А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од Едомске, и напуни се земља воде.

21 - А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.

22 - А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду гдје се црвени као крв.

23 - И рекоше: крв је; побили су се цареви, и један другога погубили; сада дакле на плијен, Моавци!

24 - А кад дођоше до окола Израиљева, подигоше се Израиљци и разбише Моавце, те побјегоше испред њих, а они уђоше у земљу Моавску бијући их.

25 - И градове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посјекоше тако да само оставише камење у Кирарасету. И опколивши га праћари стадоше га бити.

26 - А цар Моавски кад видје да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара Едомскога, али не могоше.

27 - Тада узе сина својега првенца који шћаше бити цар на његово мјесто, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гњев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу.